ОД ПОДГРАДАЧКЕ МАЧКЕ ДО ЊЕМАЧКЕ Драгоја успјешно опонаша животиње, а овако се забављао на радном мјесту (ФОТО)
Када Драгоја Гиговић, пензионисани шумарски радник, заузме бусију иза дебелог храста, букве или јелике, када се прикрије у природи и почне опонашати птице, срне, зечеве, фазане и друге дивље животиње, на њихов одговор не чека дуго.
Жуне, славуји, вране, свраке и друге птице полете му, тада, у сусрет. Драгоја на исти начин надмудрује лисице, фазане, па чак и вукове. Кликтање жуне и мукање козорога, клепетање крилима младих фазана, пој славуја у рано прољеће, Драгојине су најчешће имитације.
Научио је то радећи у козарским шумама, готово цијели радни вијек.
– Животиње сам опонашао и у дјетињству јер код нас је одувијек било много птица и других дивљих животиња. Шуме су велике, природа богата. Подградчани иду на спавање и буде се уз цвркут птица, оглашавање срндаћа, лисица, фазана… Слушајући животињски пјев и њихове гласове, и ја сам давно одлучио да их опонашам, да им се придружим.
Тако је причао Драгоја, на Данима зиме у Горњим Подградцима, гдје су се окупиле многе његове компшије. Било је и неколико штандова које су поставиле његове бивше колеге, шумари. Они Драгоју упорно запиткују о птицама, траже да их опонаша, гласно, сви да чују. Он се мало нећка, правда се да је у пензији, да је изгубио добар глас, да није више у кондицији за опонашање шумских животиња. Ипак, видјевши новинарску екипу, попустио је.
– Када сам на кратко, отишао у Њемачку, да тамо радим и зарадим за старе дане, нисам одолио а да се са њима мало не поиграм. Ако не познајме њемачки језик, моје опонашање је ипак универзално. Тако сам, колеге на послу, Нијемце, Аустријанце, Турке и остале, на свој начин, довео у заблуду. У погону сам опонашао мачку, и то мачора у фебруару када је његов нагон за парењем големи, а мој послодавац, неколико дана је претраживао је фабрички погон да би пронашли и избацили мачку. Они траже, па када закључе да ту нема мачка, да им се све само причинило, а ја опет, сакријем лице, закренем се у старну, па фркнем. Опет, ето ти луднице. Они траже а ја радим и гледам своја посла.
Тако прича Драгоја, слика ријечима, па се грохотом смије. Засмијао је и друге, мада неки у близини нису ни чули о чему говори. Подградчани већ одавно знају о чему Драгоја прича групи знатижељника. Али, смијех је заразан, па се тако сви смију, и Драгоја, новинари, а са њима и сви остали. И опет се Драгоја враћа на причу о Њемачкој и мачку. Да утврди градиво, да подупла сјећање на гастарбајтерске дане.
– Ја само фркнем, као љути подградачки мачор, у фебруару, онако, кришом то урадим, да ме чују а не виде, па наставим свој посао. Они се поломише да мачка пронађу и избаце… Неколико дана касније, Шваби сам открио. Послије је он са мном долазио у Подградце. Ишли смо и на Мраковицу, водио сам га тамо. Причао сам му о Другом свјетском рату, Нијемцима и партизанима али он, као да ништа не разумије, само пита, гдје мачка, Драгоја мачка… Тако је понављао, неколико пута. Ја одговорио, нема мачка, спава у пилани.
Драгоја је у Подградцима познат управо по вјештини, умијећу вјерног опонашања животиња. Многи га на то подстичу, нарочито у кафани, на слављима или другим окупљанима. Ловци ме, каже, тјерају, да им призивам лисице и вукове, фазане, зечеве… али ја то не радим. Ја сам на страни животиња а ловци, ако су способни, нека се боре. Они имају псе и пушке.
Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић
