Facebook
YouTube
Instagram
Топ листа

Топ листа за 13.08.2022.год.
Партнери
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image

Документа

Градишке новине

Кластерима до веће производње: Предности удруживања пољопривредних произвођача у Српској (ФОТО)

Формирање кластера, задруга, пољопривредних удружења у области ратарске, сточарске, воћарске, повртарске… производње на селу битно доприноси напретку у овој области.

Ову тезу заступају у Пољопривредном кластеру „Уна-Сана“, једном од најуспјешнијих кластера, који окупља 500 пољопривредних произвођача са подручја општина Оштра Лука, Крупа на Уни, Нови Град, Костајница, Козарска Дубица и града Приједора. Њихово трогодишње искуство, сматра Дамир Шевић, предсједник Управног одбора овог кластера, веома је успјешно.

– У економском смислу, кластери се могу дефинисати као савремени модел умрежавања предузећа, унапређење кооперативне сарадње, промета и пружања услуга, развој малих и средњих предузећа – појаснио је Шевић за Српскаинфо суштину дјеловања кластера.

Испуњена очекивања
Он наглашава да је Пољопривредни кластер „Уна-Сана“, основан половином 2019. године, у потпуности испунио очекивања оснивача.

Кластер има 17 чланова, од којих пет пољопривредних задруга, четири удружења и два сеоска газдинства.

-Осим подстицања на удруживање и промоцију пољопривредних производа, кластер обезбјеђује старт-пакете, олакшице приликом набавке репроматеријала, потом информације о јавним позивима за пројекте из области пољопривредне производње и друге погодности – рекао је Синиша Слијепац, менаџер кластера „Уна-Сана“.

Осим наведених активности, тежиште овог кластера у текућој години је имплементација Пројекта међународног фонда за развој пољопривреде (ИФАД) на подручју приједорске регије.

– Циљ пројекта је економско јачање руралних подручја са нагласком на мање пољопривредне произвођаче, младе и на жене. У коначници, смисао дјеловања кластера, на темељу пројеката, јесте стварање бољих услови за живот на селу – појаснио је за Дамир Шевић, предсједник Управе кластера „Уна-Сана“.

Резултати
Чланови кластера успјешно се баве промоцијом домаћих пољопривредних производа, набавком опреме за задруге и репроматеријала за газдинства.

Међу најзначајнијим резултатима дјеловања су изградња дистрибутивног центра за воће и поврће Пољопривредне задруге „Агро Нова“ из Новог Града, набавка опреме за прераду воћа, репроматеријала и садница Пољопривредне задруге „Кооператива“ Приједор, набавка доставног возила за потребе ПЗ „Агро Јапра“ Нови Град, репроматеријала за производњу парадајза и паприке кооперантима ПЗ „Агро Приједор“, те сјемена соје за овогодишњу сјетву на подручју Приједора.

За ове потребе укупно је утрошено 1.670.000 КМ.

– Удружења, задруге и самостални произвођачи, чланови кластера, имају значајну подршку приликом набавке репроматеријала, пластеника, механизације, алатки… Планирамо формирање Регионалне развојне агенције у области пољопривреде, чиме ћемо још више унаприједити дјеловање – нагласио је Слијепац.

Он истиче да је кроз активности кластера обухваћено око 1.400 пољопривредних произвођача који су такође добили сјетвене пакете за ублажавање посљедица елементарних непогода, суше, али и епидемије заразних болести. Према његовим ријечима, за пакете у приједорској регији Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде издвојило је 713.000 КМ.

Организација
Пољопривредни кластер “Уна-Сана” основан је на иницијативу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде те Међународне организације за пољопривредни развој (ИФАД).

 

Ресорни министар Борис Пашалић изјавио је још у зачетку формирања кластера да ће новим организационим дјеловањем сектор пољопривреде бити унапријеђен. Он је појаснио да су кластери шири облик организовања од задружног, да обухватају све субјекте укључене у пољопривредну производњу на одређеном географском простору, чији је циљ помоћ малим произвођачима.

У Републици Српској основано је седам кластера, са око 5.500 произвођача и 60 удружења, задруга, распоређених по регионалном принципу.

ЗАДРУГАРСТВО И УДРУЖЕЊА

Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара Републике Српске, сматра да је пољопривредницима потребан било који вид удруживања. Маринко Шљивар, воћар из Јабланице код Градишке, вјерује да је удруживањем краћи и лакши пут до веће производње и пласмана.

Ратари из Лијевче поља подсјећају на систем земљорадничких задруга које су биле веома важан фактор развоја села и пољопривреде, те да треба трагати за новим, такође ефикасним методама унапређења пољопривреде.

Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић

Share With:
Open

close button