Top lista

Top lista za 17.04.2021.god.
Partneri
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image

Животопис патријарха српског Порфирија

Новоизабрани Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријархсрпски господин Порфирије (Перић) рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју.

Прво је од троје деце Радивоја и Радојке Перић, који су се, после Другог свjетског рата, из села Осиње крај Дервенте у БиХ доселили у Војводину. На крштењу је добио име Првослав. Основношколско образовање стекао је у Чуругу, а гимназију „Јован Јовановић Змај“ завршио је у Новом Саду 1980. године. Похађао је студије археологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Убрзо је почео да студира и на Богословском факултету Српске Православне Цркве, на којем је и дипломирао 1987. године. У чин мале схиме замонашио га је, на Томину недјељу, 11. априла 1986. године, његов духовни отац, тада јеромонах др Иринеј (Буловић), садашњи Епископ бачки. Исте године, епископ рашко-призренски Павле (Стојчевић), потоњи патријарх српски, рукоположио је монаха Порфирија у чин јерођакона у манастиру Свете Тројице у Мушутишту 23. јуна 1986. године.

Последипломске студије похађао је на Богословском факултету Националног и Каподистријског универзитета у Атини (1987-­1990.). На истом училишту стекао је звање доктора наука (2004.).

У чин јеромонаха рукоположен је на Аранђеловдан, 21. новембра 1990. године, у манастиру Светих Архангела у Ковиљу. Тада је постављен за игумана те свете обитељи. За Епископа јегарског, викара Епархије бачке, изабран је на засједању Светог Архијерејског Саборa 14. маја 1999. године. Хиротонисао га је Патријарх Павле (Стојчевић) у новосадској Саборној цркви 13. јуна 1999. године. За Митрополита загребачко-љубљанског изабран је на сједници Светог Архијерејског Сабора 26. маја 2014. године. Патријарх Иринеј (Гавриловић) га је, 13. јуна исте године, увео у митрополитски трон у храму Преображења Господњег у Загребу, на којем је митрополит Порфирије наслиједио  митрополита Јована (Павловића).

Ванредни је професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Говори грчки и енглески, а служи се руским језиком.

На позив епископа бачког др Иринеја, јерођакон Порфирије је 1990. године привремено прекинуо последипломске студије теологије у Атини и прихватио се дужности игумана светоархангелске обитељи у Ковиљу, на којој је остао до 2014. године. Његовим постављењем за игумана започео је препород манастира. Обновљeни су стари и изграђени нови конаци, подигнут је параклис и отпочело је фрескописање манастирског храма.

Игуман Порфирије старао се да живот монаха и богослужбени типик Ковиља буду устројени по угледу на аутентичну монашку духовност и богослужбени опит светогорских општежића. Манастир је постао препознатљив по његовању византијског црквеног појања, али и по отворености према друштвеној заједници.

На иницијативу епископа Порфирија формиране су четири терапијске заједнице за лијечење од болести зависности под називом Земља живих. Од оснивања прве заједнице 2005., до почетка 2021. године, кроз ова јединствена љечилишта у којима су знања и вештине медицинских наука испреплетане са вековним православним духовним искуством, прошло је готово 4000 штићеника.

Братство манастира је вишеструко умножено, па је оно, у тренутку одласка Митрополита Порфирија са места игумана, бројало 25 монаха.

Читаву деценију владика Порфирије је био један од редовних учесника емисије Буквар православља која је емитована на телевизији Нови Сад. Такође је, од почетка емитовања телевизијске емисије Агапе аутора и водитеља Александра Гајшека (2005.), па све до избора за Митрополита зaгребачко-љубљанског (2014.), уз академика Владету Јеротића и друге истакнуте мислиоце био њен чест гост. У својству представника традиционалних Цркава и вјерских заједница у Србији, епископ Порфирије је најприје био члан (2005-2008), а затим и предсједник Савјета Републичке радиодифузне агенције (2008-2014).

Био је први архијереј Српске Православне Цркве коме је повјерено старање над организацијом вјерског живота у Војсци Србије (2010 – 2011.).

Почев од 2002. године, владика Порфирије је предсједник Управног одбора Српског привредног друштва „Привредник“ у Новом Саду, где се посебно ангажовао у прикупљању средстава за стипендирање даровитих српских ђака и студената.

Програм свог пастирског дјеловања митрополит Порфирије је представио у приступној бесједи на устоличењу, у јуну 2014. године, рекавши:

„Увек ћу бити спреман да учествујем у изграђивању мостова између људи и народа, потпуно свјестан да има оних који ће и са једне и са друге обале бацати камење на мостоградитеље. Али, на то ме обавезује сам Господ који је у Сину своме Јединородном премостио јаз између Бога и човјека.“

О свом идентитету и темељним вриједностима на којима заснива своје послање Митрополит је том приликом рекао: „Ја јесам Србин, али сам пре свега хришћанин, а то је универзална вриједност и зато ћу проповједати и свједочити Христа. Волим свој народ, али волим и вољећу и све друге народе, сваког човјека, сваку икону Божију”.

Митрополит Порфирије љегује пријатељске и сарадничке односе са бројним представницима Римокатоличке цркве и других вјерских заједница, као и са многим научним и културним прегаоцима у Загребу.

Био је домаћин Осмог састанка Свеправославне мреже за проучавање религија и деструктивних култова који је, под покровитељством Епархије загребачко-љубљанске, одржан септембра 2015. године у Љубљани.

Завршио је обнову Богородичиног манастира у Лепавини, поред Копривнице, једног од најстаријих духовних центара православног народа у Хрватској.

Лауреат је награде Богословске академије Светог Игнатија у Стокхолму (Шведска) за 2016. годину. Ово признање додељено му је „за допринос помирењу народа на Балкану и предани рад на унапређењу јединства међу хришћанима“. Поводом примања награде, митрополит Порфирије је у Стокхолму одржао предавање на тему слободе и људских права. Говорећи о томе да слобода и људско достојанство имају своје извориште у Цркви Христовој, рекао је да су „слобода избора, слобода савјести, слободан проток људи и идеја и материјална обезбјеђеност сваког појединца оно што хришћанство као аутентични персонализам са собом носи“ и истакао да „то не значи да се хришћанство залаже за пролазне људске вриједности, већ да потврђује вјечне вриједности у чијој је жижи човјек и његово спасење“.

Признање Удружења за вјерску слободу у Републици Хрватској за 2019. годину додијељено је Митрополиту Порфирију за миротворни допринос у промовисању културе дијалога и вјерских слобода.

Докторску тезу Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоустог Владика Порфирије одбранио је на Богословском факултету Националног и Каподистријског Универзитета у Атини 2004. године. Исте године је постао доцент на Катедри за катихетско и пастирско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду. На тој је катедри наследио академика Владету Јеротића, са којим је дуги низ година на многим пољима блиско сарађивао.

Као ванредни професор Православног богословског факултета, од 2015. године, изводи наставу на предметима основних студија Пастирско богословље са психологијом и Теологија Новог Завета, као и на другим предметима мастер и докторског студијског нивоа. Учествовао је у покретању и промовисању Библијског института при Богословском факултету.

Аутор је књига Лицем к Лицу – Библијско-пастирска промишљања о Богу, човjеку и свијету (Београд – Загреб, 2015) и Премудрост у Тајни сакривена – Огледи из Теологије апостола Павла (Београд, 2020), тридесетак научних, стручних и популарних радова објављених у домаћим и међународним часописима. Збирка интервјуа и обраћања, које је дао током прве две године од постављења за Митрополита (2014-2016), објављена је 2016. године под насловом Загреб и ја се волимо јавно.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом засjедању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског  Порфирија за Патријарха српског.

Share With: