Владимир Малић – трговац и патриот
У данашњем издању рубрике “Мој град” говоримо о још једној личности из богате градишке историје. Овај пут ријеч је о Владимиру Малићу, сину чувеног Симе, рођеном 1888. у Градишци.
Владимир је након завршене основне школе, наставио са школовањем у нижој гимназији у Земуну те трговачкој школи у Сарајеву, а самостални трговац је постао 1904.године,
И као ђак и као трговац бавио се друштевено-политичким и националним питањима. Још као земунски ђак посјећивао је пријатеље свог оца у Београду, виђене српске патриоте попут Тодора Војковића и др Милоша Ђ. Поповића. Био је и на крунисању краља Петра Карађорђевића 1904.
У вријеме Балканских ратова путовао је, 1912. у Србију у нади да ће добити лиферацију за српску војску. Те године у Крагујевцу је боравио на Конгресу трезвене омладине.
У родној Градишци и околини бавио се разним националним активностима. Друштво “Побратимство” основао је најприје у селу Рогољи 1910.г. а потом у Бистрици, Грбавцима те сљедеће године и у Турјаку, Драгељима, Цимиротима, Машићима, Елезагићима и Подградцима. Лично се ангажовао на оснивању Омладинског кола, те био члан Управног одбора Српског кредитног завода у Босанској Градишци.
Као и прота Душан Суботић Владимир Малић је на оснивачкој скупштини Савеза српских анти-алкохоличарских друштава 14. априла 1912. изабран за члана управе.
У Првом свјетском рату, са 27 година, ухапшен је и изведен на Велеиздајнички процес у Бањалуци. Истрага је поред осталог сакупила податак да је у градишком селу Грбавци једном приликом рекао:”Ово је српска земља и у њој ће ускоро судити српски краљ!”
Послије ослобођења и уједињења, 15.септембра 1920. Владимир Малић је са Миланом Лајићем основао трговину мјешовитом и гвожђарском робом. Од 1930. као трговац из Босанске Градишке био је и власник Шумског индустријског предузећа “Моштаница”, у чијем су саставу били Парна пилана и Паромлин у Босанској Дубици.
Била је ово сторија о још једном изданку старе угледне градишке породице Малић, Владимиру, као наш покушај да ту и друге сличне породице сачувамо од заборава.
Небојша Р.
